свежи и поново наспомене. Нарањатаст, са два џепа на доњем делу и једним малим на страни, из папира који Флис комбинезон - 100 година „Дизнија“ - ЦРНИ махнуо моја баба пре петина година. Тада сам имала осам година и желео сам да имам „настојеће“ панталоне, не оне из ткање, већ оне које су лаке и могу да се носе на летању. Баба је узела њену старију ножницу и парче наранjastог папира (које је сакувала од старог календара са цитрусом), и за два часа је скинула ове панталоне.
Сада, када их гледам, видим њене руке – како је вјерно секао и лепило, како је додао џепове јер сам јој рекао да треба да чувам моје мале ствари: бубе, стаклене марамICE и листче из јабуке. Панталоне су нешто оштри, папир је мало окисљен, али наранjast светлост још увек сјаја као лето. Они нису практични, не могу да се носе ван, али су ми највреднији „одевак“ у сobi.
Сваки пут када их додирем, чујем бабини глас: „Нарањатаст је боја среће, детета.“ И она је права – ове панталоне су срећа у облику папира, спомена о љубави која се не окисљава.Паперне панталоне са џеповима - НАРАНЏАСТА
2026-09-09 20:08:22
Паперне панталоне са џеповима – НАРАНЏАСТА
Оне стоје на полици у мојој соби, некако Паперне панталоне са џеповима - НАРАНЏАСТА свежи и поново наспомене. Нарањатаст, са два џепа на доњем делу и једним малим на страни, из папира који Флис комбинезон - 100 година „Дизнија“ - ЦРНИ махнуо моја баба пре петина година. Тада сам имала осам година и желео сам да имам „настојеће“ панталоне, не оне из ткање, већ оне које су лаке и могу да се носе на летању. Баба је узела њену старију ножницу и парче наранjastог папира (које је сакувала од старог календара са цитрусом), и за два часа је скинула ове панталоне.
Сада, када их гледам, видим њене руке – како је вјерно секао и лепило, како је додао џепове јер сам јој рекао да треба да чувам моје мале ствари: бубе, стаклене марамICE и листче из јабуке. Панталоне су нешто оштри, папир је мало окисљен, али наранjast светлост још увек сјаја као лето. Они нису практични, не могу да се носе ван, али су ми највреднији „одевак“ у сobi.
Сваки пут када их додирем, чујем бабини глас: „Нарањатаст је боја среће, детета.“ И она је права – ове панталоне су срећа у облику папира, спомена о љубави која се не окисљава.
свежи и поново наспомене. Нарањатаст, са два џепа на доњем делу и једним малим на страни, из папира који Флис комбинезон - 100 година „Дизнија“ - ЦРНИ махнуо моја баба пре петина година. Тада сам имала осам година и желео сам да имам „настојеће“ панталоне, не оне из ткање, већ оне које су лаке и могу да се носе на летању. Баба је узела њену старију ножницу и парче наранjastог папира (које је сакувала од старог календара са цитрусом), и за два часа је скинула ове панталоне.
Сада, када их гледам, видим њене руке – како је вјерно секао и лепило, како је додао џепове јер сам јој рекао да треба да чувам моје мале ствари: бубе, стаклене марамICE и листче из јабуке. Панталоне су нешто оштри, папир је мало окисљен, али наранjast светлост још увек сјаја као лето. Они нису практични, не могу да се носе ван, али су ми највреднији „одевак“ у сobi.
Сваки пут када их додирем, чујем бабини глас: „Нарањатаст је боја среће, детета.“ И она је права – ове панталоне су срећа у облику папира, спомена о љубави која се не окисљава.
Коментар